Доласком Турака, виноградарство је потпало под строгу контролу освајача. Склањањем становништва у планинске крајеве који су Турцима били тешко приступачни, многи виногради у Србији остају запуштени. Тешка времена и векови у ропству, чинили су да Жупа буде често исељавана и наново насељавана.
Година 1804. је донела први велики, организовани отпор турском освајачу, који је у историји познат као Први српски устанак. Иако није припадала Београдском пашалуку у коме је било жариште устанка, Жупа се дигла на ноге и прикључила борби за коначно ослобођење. Центар устанка био је око тек саграђене кожетинске цркве где се налазио шанац на коме се током устанка одиграло девет бојева. И оно чиме се поносимо, ни у једном од тих девет сукоба Жупљани нису потучени. Шанац је предат Турцима тек по наређењу вожда Карађорђа после пада Београда и других великих устаничких центара. Недуго затим, Милош Обреновић покреће Други српски устанак током кога Србија коначно добија самосталност, а Жупа бива ослобођена 1833. године и улази у састав Србије као Капетанија козничка, а касније, све до 1899. – Кознички срез. Већ 1837. године отвара се школа а 1872. Читаоница кожетинска.
Простор око кожетинске цркве је временом постао тесан за варош која се убрзано развијала, па се насеље преместило на простор километар источно од цркве, на месту данашње централне александровачке улице. После рата за ослобођење јужних делова Србије 1876 – 1878. у коме Жупљани учествују у великом броју, формира се озбиљан слој винара и трговаца који у мају 1882. године шаљу писмо српском краљу Милану Обреновићу са молбом да дотадашња варош Кожетин промени име у Александровац, по тада малолетном престолонаследнику Александру. Краљ Милан прихвата овај предлог и указом од 19. јуна по старом, а 2. јула по новом календару, Кожетин мења име у Александровац.
1876-1903
Приближно у то време, у жупско виногорје стиже највећа пошаст, болест која је десетковала сва виногорја у Европи – филоксера. Држава није стајала по страни. Године 1883. донет је закон о мерама које треба предузети против филоксере и при Министарству пољопривреде је образована комисија која је имала задатак да подстиче обнову виногорја у Србији. Најважнији пројекат министарства био је оснивање државних расадника у свим виноградарским подручјима у којима би се производили калемови на америчкој подлози, отпорној на филоксеру. Један од првих расадника основан је у Александровцу 1891. године.
Француски конзул Деко је приликом посете Жупи, 1904. године, како би се лично уверио у резултате обнове виногорја, изговорио чувену реченицу: „Па ово је друга европска Шампања“
Жупа је у ратовима који су убрзо наступили (1912–1918) као и читава Србија, поднела тешке и до данас ненадокнађене губитке. Жупљани су већином мобилисани у XII пешадијски пук „Цар Лазар“, који је припадао чувеној Шумадијској дивизији, која је изнела неке од највећих победа у овим ратовима. Са преко хиљаду жртава и више стотина рањених, Жупа је доживела потпуни крах у сваком смислу.
